POKIDAJ TE LANCE! Prekini loše navike koje su na putu tvog razvoja

Loše navike i kako ih se rešiti

Razmislite o sledećoj fascinantnoj, a istinitoj činjenici. Slonovi u cirkusu su vezani lancima male težine zakačenim za čeličnu šipku pobodenu u zemlju. Ukoliko ovu situaciju analizirate na logičan način, šipka u zemlji nije dovoljno stabilna da slona zadrži u mestu. Samo jedan slon je dovoljan da rasturi ceo cirkus ako to poželi! Ali osećaj vezanosti je upravo ono što sprečava slona da se oslobodi. Budući da su od jako ranog doba naučeni da budu vezani, slonovi i druge životnje brzo nauče da su, u slučaju da su vezani, jednostavno zaglavljeni na tom mestu. Kada su bili mali i nemoćni, slonovi nisu mogli da se otrgnu od lanca. Rasli su sa uverenjem da lanci ne mogu biti pokidani. Ne postoji ta sila koja bi ih oslobodila. Vremenom, prestanu i da pokušavaju da se otrgnu, ostajući zarobljeni.

Mi smo takođe uslovljavani od strane naših „trenera“ maltene od dana kad smo rođeni. U momentu našeg dolaska na svet ne posedujemo apsolutno nikakvo znanje, samo osnovne nagone. Sve ostalo učimo od naših „trenera“ – roditelja, braće i sestara, prijatelja, nastavnika, šefova, političara, verskih vođa, reklama, medija i televizije. Oni oblikuju to što jesmo. Iako je ono što nas uče uglavnom uslovljeno time što žele da ostanemo bezbedni, dosta toga postaje prepreka našem ličnom rastu i razvoju. Postajemo vezani psihičkim i emocionalnim lancima.

Kao što su slonovi disciplinovani da veruju da ne mogu pobeći, i mi isto tako lako možemo postati ljudi koji ’ne mogu’, onemogućeni da uspeju zbog negativnog uslovljavanja i saplitanja od strane nama bliskih ljudi.

Važno je da treneri i koučevi znaju ovo o svojim klijentima. Ukoliko nekoga ograničavaju strah i anksioznost, ovo može biti zbog celoživotnog uslovljavanja ili učenja da se razmišlja na određen način. Ovo su obično duboko utemeljeni problemi za koje će biti potrebno vremena da se otkriju i da se potom reše. Važno je da se identifikuju problemi koji dovode do ovakvih simptoma, potom postaje mnogo lakše da se loše navike odstrane i loši načini razmišljanja, nakon što budu izolovani.

Potom je uloga koučeva da adresira ove posebne probleme da bi pomogao da klijent iz sebe izvuče ono najbolje. Za nekoga može biti poprilično lako da se fokusira samo na ono što se dešava na poslu i da na taj način ne primeti širu sliku. Na koji način se iz trenutne profesije može izvući maksimum? Kako mogu da ovladam sa više veština i da se pripremim za prelazak na sledeći nivo kad mi se ukaže prilika?

Korisna analogija za ovakav scenario je pristup ’izmeštanja’ (istiskivanja). Zamislite da su trenutni stavovi i navike vašeg klijenta poput vode u kofi. Ono što je u kofi su tu uglavnom sipali drugi – roditelji, nastavnici, kolege ili šefovi. Proces u kojem kouč pomaže klijentu da ovlada novim veštinama i pozitivnim navikama je poput ubacivanja kamenčića u tu kofu. Kako svaki ovi kamenčić pada u kofu, voda se istiskuje; voda predstavlja trenutne negativne navike i stavove. Na kraju su kamenčići skoro u potpunosti istisnuli vodu i kofa je puna pozitivnih veština, stavova i navika koji će klijentu dobro služiti u životu.