Od menadžera se u biznisu očekuje da zaposlene podrže u ostvarivanju ciljeva, tako što će im pružiti sve potrebne resurse, alate i razvojne programe koji će im pomoći u daljim karijernim koracima. Nažalost, mnogi menadžeri nemaju predstavu ili imaju površno znanje šta znači efektivan koučing. Nije dovoljno pročitati dobar blog, ili odlušati radionicu od sat vremena. Potrebno je vreme, vežba, pravi izvori i kvalitetni treninzi da bi jedan menadžer bio obučen da na pravi način koučuje svoje zaposlene.

NAREDNIH 5 GREŠAKA SU NAJČEŠĆE U BIZNIS KOUČINGU, ZATO VAM NAPOMINJEMO DA OBRATITE PAŽNJU NA NJIH.

 Greška #1: Koučing = evaluacija rezultata

Neki menadžeri misle da je najbolji trenutak za koučing u toku godišnje evaluacije rezultata zaposlenog. Međutim, evaluacija i koučing su dve potpuno drugačije stvari. Evaluacije se dešavaju godišnje, nikad češće od jednom u kvartalu, a što se koučinga tiče, reč je o procesu koji se često odvija na dnevnoj ili nedeljnoj bazi. Slično tome, evaluacije se fokusiraju na to šta se dešavalo u prošlosti, dok se koučing fokusira na ono što nas čeka u buućnosti. Na kraju krajeva, evaluacije podrazumevaju papirologiju i birokratiju, dok koučing treba biti neformalnije i lične prirode.

Greška #2: Koučing kao aktivnost niskog prioriteta

Menadžeri se suočavaju sa mnogim zahtevima i često su primorani da u fokus stave brojke i izveštaje, ili da se fokusiraju na svog menadžera, samo da bi pregurali i spojili kraj sa krajem. Rezultat ovoga je tretiranje koučinga kao nečega što se može odlagati u nedogled. Nažalost, bez koučinga, sasvim je izvesno da ni rezultati neće biti baš dobri, i pre ili kasnije, loši rezultati privući će pažnju menadžmenta, investitora i što je najgore od svega, klijenata.

Greška #3: Nalaženje izgovora da se izbegne koučing

Izgovore uvek možete da smislite. Česti izgovori koje možemo da čujemo jeste da menadžeri i tim lideri postaju svesni da veštine potrebne za uspeh u njihovom sektoru nisu od koristi za uspeh u koučingu. Samim tim, oslanjaju se na rečenicu: „Ja nemam potrebne kompetencije i nisam za kouča!“.

Sa druge strane, tim lideri koji nisu eksperti u npr. marketingu mogu imati uverenje da nemaju kredibilitet za pružanje koučinga nekome ko je ostvario bolje rezultate u datoj oblasti. Na kraju, u kompanijama koje nisu razvile koučing kulturu, često se dešava da menadžeri nisu koučovani, ili nisu nagrađeni/pohvaljeni za pružanje koučinga. A sada zaobiđite izgovore, i pripremite argumente zašto treba koristiti koučing u kompaniji!

Greška #4: Pružanje feedback-a i sugestija

Mnogi menadžeri pružaju koučing kroz to što govore podređenoj osobi šta je uradila pogrešno i kako to da ispravi. Iako je ovaj proces efikasan sa tačke vremenskog aspekta, mnogi ljudi na ovakav tip koučinga odgovaraju tako što postanu pasivno – agresivni (tiho prihvatajući to što im se govori ali razvijajući gnev unutra) ili odlazeći u totalnu defanzivu i raspravu. Davanjem sugestija ne dopirete do zaposlenih, a oni neće naučiti iz svojih grešaka. Najgore od svega, koučing koji se sastoji od feedback-a i sugestija narušava odnose između zaposlenih.

Greška #5: Koučing putem primera

Ovo je najveća greška od svih. Menadžer i zaposleni zajedno obavljaju sastanak sa klijentom i menadžer, u momentu kad prepozna da nešto kreće naopako ili da nije po planu, uskače i „pokazuje kako se to radi“. Ovakav tip koučinga uništava kredibilitet zaposlenog pred klijentom, i što je najgore, može se vratiti kao bumerang, budući da menadžer sam možda nije najbolje upoznat sa celom situacijom vezanom za datog klijenta. Takođe, ovaj postupak može uticati na samopouzdanje ili na buđenje inata kod zaposlenog, tako da je željeni efekat sigurno nećemo postići!

Zaista se nadamo da sebe niste prepoznali u greškama koje smo prethodno naveli. Ukoliko se ipak prepoznajete, ne primajte ovo k srcu. Ovakve greške toliko su česte da su zaposleni već spremni na njih. Na svu sreću, lako je naučiti kako se pruža efektniji koučng, a na treningu „Umetnost i nauka koučinga“ možete naučiti kako!