U cipelama mog klijenta – Ja sam moj klijent

Obuti nečije cipele i ponašati se baš kao osoba koja ih nosi nije ni najmanje lako. Razlog je jednostavan, mi nismo ta osoba. Takođe, malo je verovatno da će se naš stav o datoj situaciji, potpuno poklopiti sa stavom neke druge osobe u toj istoj situaciji. Međutim, u tome i jeste čar koučinga. Pokušati da suštinski razumemo našeg klijenta. Odgovor na pitanje: „Kako?“, dajemo vam u nastavku teksta.

“Trening je zaista fenomenalno protekao. Mnogo novih nasmejanih lica željnih učenja i znanja upoznao sam tog vikenda. Baš kada smo se spremali da krenemo kućama, zaustavila me je jedna polaznica koučing treninga: “Znate, pričali smo mnogo o tome koliko je važno da sagledamo stvar i iz ugla našeg sagovornika i stavimo se u njegove cipele. I sama sam se setila mnogih situacija u kojima sam to isto činila i stvarno mi je pomoglo da na kraju ostvarim dobru saradnju sa kolegama. Međutim, na porodičnom planu baš i nije tako. Ja se sa svojim suprugom uopšte ne razumem. On mene uvek sasluša, ali nekako uvek stvar sagleda iz mog ugla, ali iz svoje perspektive. ”. Ovo što je rekla, navelo me je na razmišljanje. Čak i mi koučevi ponekad grešimo i ne možemo u potpunosti da shvatimo svoje klijente i njhova razmišljanja. Shvatio sam koliko je zapravo važno da konstantno svakog dana radimo na tome.”, priča nam jedan od naših trenera.

U daljem tekstu možete pročitati rešenje do koga je došao kako bismo rešili ovaj problem.

Kako da postanem neko drugi (moj klijent)?

Obuti nečije cipele i ponašati se baš kao osoba koja ih nosi nije ni najmanje lako. Najpre je potrebno da budemo krajnje empatični, odnosno da pokušamo da potpuno razumemo tu osobu i njene potrebe. I ranije smo pisali o empatiji kao jednoj od najvažnijih osobina lidera koji su koučevi u svojim organizacijama, pa ukoliko niste bili u prilici, savetujemo vam da pročitate i taj blog. Važno je da suštinski razumemo šta je to navelo našeg zaposlenog ili klijenta da se ponaša na način na koji to čini. Takođe, potrebno je da razmišljamo i ponašamo se kao ta osoba, čak i kada je to mišljenje suprotno od našeg. Veoma je važno napomenuti da to činimo bez osuđivanja. Tek tada ćemo suštinski razumeti svog klijenta.

Uzmite samo primer poznatih glumaca. U jednom filmu mogu igrati lik koji je okarakterisan kao najpozitivniji od svih likova, dok u nekom drugom mogu igrati krvoločnog ubicu. To ne znači ni da je taj glumac u privatnom životu najpozitivniji lik u društvu, a ni da je najkrvoločniji ubica. To su samo njegove uloge, koje nikada ne bi mogao da odigra uspešno da zaista nije prihvatio njihove osobine. Pozorišna scena je još zahtevnija od platna i vrlo je slična koučingu. Nemamo mogućnost da scenu snimimo ponovo, isečemo deo koji nije baš najbolje ispao, ponovimo istu rečenicu drugim tonom i sl. Sve se dešava u interakciji „1 na 1“ sa publikom. Ako ste neiskreni , to se vidi. Ako ne verujete u svoju ulogu, i to se vidi. Razlika je što je u ovom slučaju vaš klijent ili zaposleni vaša publika i od vašeg nastupa u ovoj situaciji zavisiće i njegovo poverenje.

Uočite razliku

Ukoliko kao kouč zaista želite da razumete nečije ponašanje u određenoj situaciji, onda morate razmišljati na način na koji je ta osoba razmišljala u toj situaciji. Veoma često se dešava da neko govori drugoj osobi da je zaista razume i saoseća sa njom, a da to nije baš tako. Uzećemo prost primer iz svakodnevnog života. Maja i Jelena, prijateljice još iz školske klupe sedele su u kafiću i razgovarale o problemu koji Maja ima.

„Zaista naporno radim na kreiranju nove aplikacije, ali nikako da je završim već nedeljama. U fazi kodiranja sve bude kako treba i taman kada pomislim da sam konačno završila i počnem da je testiram, ponovo mi pokaže grešku. A onda moram sve ponovo. Od nule. Stvarno mi ponekad dođe da plačem u tom trenutku.“. Jelena bi u ovom slučaju mogla da odgovori: „Stvarno ne znam šta da ti kažem. Razumem zašto si se iznervirala, ali ja da sam na tvom mestu ja bih jednostvano odustala od toga. Toliko bi me opteretila ta situacija da bih poludela, a ti znaš da ja ne mogu da podnesem da mi nešto stoji nad glavom. Ti već dve nedelje nisi sva svoja. Najbolje bi bilo da zaboraviš na taj projekat.“.

Na osnovu ovog teksta možemo zaključiti da Jelena uopšte nije shvatila značaj koji za Maju ima kreiranje aplikacije. Ona je svojoj prijateljici predložila da odustane od projekta u koji je uložila toliko truda, rada i energije protekle dve godine i dodatno je demotivisala. Jelena to nije učinila zato što je loš prijatelj, već zato što NJOJ to ne bi bilo važno koliko i Maji. To znači da je Jelena pokušala da reši Majin problem, ali posmatrajući situaciju iz SVOJE perspektive. Ovakav pristup nije doveo do rešenja Majinog problema, baš naprotim. Kako je to moglo drugačije, pokazaćemo kroz primenu koučinga u nastavku teksta.

„Potpuno te razumem. Znam koliko ti je ta aplikacija važna. Već dve godine maštaš o tome da realizuješ svoj veliki projekat, ali oduvek si se plašila da to učiniš, jer nisi bila sigurna da ćeš to moći da izneseš. Često si pominjala kako je to možda i preveliki zalogaj za tebe. Mislim da si se time poprilično opteretila i samu sebe sputala. Važno je da se setiš gde si grešila i šta iz tih grešaka naučila. Svaki sledeći put, aplikacija je bila sve bolja, a ti si bila sve bliža cilju, zar ne? Nemoj sada da odustaneš. Seti se koliko ti je aplikacija bila važna kada je to bila samo ideja. Veliku stvar si napravila i za sada. Tek ćeš. Obećaj mi da ću ja biti prvi korisnik tvoje aplikacije kada je završiš.“
Ova dva odgovora, primetićete, umnogome se razlikuju. Dok prva stavlja JA u prvi plan, druga se fokusira na mišljenje, ponašanje i osećanja DRUGE osobe (u koučingu, vašeg klijenta ili zaposlenog). Prvi odgovor fokusiran je na pitanje „Šta bih ja uradio da sam na tvom mestu?“, drugi je fokusiran na pitanja poput: „Kako si se ti osećala u datoj situaciji? ; Šta te je navelo da se tako osećaš? ; Da li je to ponašanje povezano sa nečim iz sadašnjosti ili budućnosti? ; Kako se neka prošla razmišljanja mogla da utiču na novonastalu situaciju? ; Šta možeš da učiniš da bi ipak ostvarila svoj cilj? ; Da li se sećaš koliko ti je to bilo važno i zašto si počela?“.

Dakle, ne bi trebalo da se pitamo šta bismo MI uradili da smo u nečijoj poziciji, već kako se TA OSOBA osećala, pa je nešto uradila. Velika je razlika. Uočite je!

Nije lako, ali u tome se krije draž koučinga

Moramo biti iskreni. Koliko god se potrudili da razmišljamo u potpunosti kao neko drugi, mi ipak nismo taj neko drugi i imamo svoje lične stavove, stil ponašanja i razmisljanja. Nikada nećemo baš stoprocentno moći da shvatimo nečije ponašanje i ono kroz šta ta osoba prolazi, ali je važno da taj procenat bude što dalji od nule. Što više ovaj procenat s vremenom bude rastao i vi ćete napredovati više kao lider i kao kouč.

Stajanje u nečijim cipelama jedostavno nije lako. Razlog tome je što na svetu ne postoje dve potpuno iste osobe koje razmišljaju na potpuno isti način. Ono što je jedino sigurno zajedničko za sve ljude je da smo svi različiti. Te razlike često umeju da budu prepreka u komunikaciji sa drugima i dovode do situacije da često ne razumemo čak i nama veoma bliske osobe. Ipak te razlike nisu nepomirljive i postoji način kako da ih prevaziđemo. Ukoliko želite da saznate koji je to način, pridružite nam se na treningu „Umetnost i nauka koučinga.“