Koučing – Zašto davanje saveta nije dobro?

Albert Ajnštajn je jedanput rekao: „Ako imam sat vremena da rešim problem i da mi život zavisi od odgovora, potrošio bih 55 minuta da smislim pravo pitanje koje bih postavio. Ako bih znao pravo pitanje, rešio bih problem za manje od 5 minuta.“

Postavljanje pitanja

Kvalitet naših života u velikoj meri zavisi od kvaliteta pitanja koja postavljamo sami sebi. Kvalitetna pitanja se mogu opisati kao dugme za traženje radiostanica, dugme koje nas vodi ka čistim stanicama sa maksimalnom povezanošću sa našom unutrašnjom usklađenošću i ličnom svrhom. Neki ljudi kažu da su pitanja u stvari odgovori jer nam ona, ukoliko se postave na pravi način, mogu pomoći da prevaziđemo stare zamršene petlje unutrašnjeg dijaloga. Prava pitanja nam mogu omogućiti da otkrijemo vlastitu internu, ali i eksternu istinu.

Koučing nam omogućava da se umesto na pretpostavke, sudove ili davanje saveta oslonimo na pitanja. Ukoliko bi trebalo da postavimo osnovni koučing princip, on bi glasio: „Transformacija putem komunikacije je moguća kada umesto saveta sagovornicima postavljamo dobra, otvorena pitanja.“

Davanje saveta

Kada mladi koučevi ovo prvi put čuju, često kažu: „Ne, ne mislim da znam više od svog klijenta. Samo mu dajem koristan savet.“ Razmislite na trenutak… da li je to zaista istina? Svaki put kada date savet, vi pretpostavljate da osoba nema sve resurse da uspešno pronađe svoje najbolje izbore. Stoga, svesno ili nesvesno, pretpostavljate da znate više od nje. Bilo kakvo suptilno, otvoreno ili prikriveno nuđenje saveta je u svojoj suštini pokušaj kontrole toka misli, što sprečava sagovornika da prepozna i sasluša sopstvenu istinu i oseti snagu svog bića. U radu sa klijentima, davanje saveta, otvorene ili prikrivene sugestije lako mogu pokrenuti odbrambeni stav i potrebu za pravdanjem i objašnjavanjem. Poenta postavljanja otvorenih pitanja, uz razumevanje i radoznalost, jeste navesti sagovornika da zaista sluša sebe, i da prepozna da je kompetentan i potpuno sposoban da sam nađe rešenje u datoj situaciji.

Cilj koučinga je pomoći osobi da izgradi jak unutrašnji sistem postavljanja pitanja, dok to ne postane potpuno prirodna stvar. Stavite se u poziciju nekoga kome govore šta treba da uradi. Kako ćete reagovati na to? Kada čujemo savet od drugih, težimo da reagujemo na jedan od dva načina: ili pronađemo način da ga odbijemo ili da ga prihvatimo. Kada se kao kouč prihvatimo davanja saveta, rezultat može biti sledeći. Ukoliko vam ljudi kažu „ne“ i odbace to što govorite, oni takođe odbacuju i bilo koju vrednost vašeg saveta. Ukoliko vam kažu „da“ i preduzmu akciju na osnovu toga što ste rekli, oni će na vas preneti odgovornost za svoj uspeh (priznanje) ili za njegov izostanak (krivicu).

Preuzimanje odgovornosti za sopstvene izbore

Ukoliko ljudi poslušaju savet i ne postignu uspeh, oni će verovatno upirati prstom u vas i neće preuzeti odgovornost za sopstvene izbore. Ukoliko pak sve bude kako treba, zasluga za uspeh će biti vaša. Nasuprot tome, kada postavljate pitanja orijentisana ka samootkrivanju, pomažete ljudima da procene sopstveno unutrašnje znanje. Oni počinju u potpunosti da veruju sebi da će pronaći šta je najbolje za njih. Na taj način preuzimaju punu odgovornost za sopstvene izbore i globalno za svoje živote. Veština postavljanja otvorenih pitanja je od ogromnog značaja za uspešan koučing.