Da li stvarno znaš koliko moći leži u tvom (ne)znanju?

Poslovni ljudi u Srbiji se utrkuju u afirmaciji usvajanja novog znanja. Načelno, svi će vam pričati kako su posvećeni kontinuiranom usavršavanju, kako su u stalnoj potrazi za novim znanjem i kako je svaka nova veština čisto blago, presudno za njihov poslovni uspeh. Ovo se nalazi u korporativnim profilima, radnim biografijama i intervjuima. Praksa, nažalost, demantuje ovu idealnu sliku prosvećenog poslovnog okruženja Srbije.

Nepoverenje i zatvorenost su problemi koji se nalaze tik ispod površine šarene slike. Digitalno doba je stavilo na raspolaganje čitav spektar metodologija, znanja i principa koji se, uz pravilno razumevanje, mogu primeniti i doprineti ukupnom poslovanju. Globalno dokazani alati unapređenja poslovanja još uvek su u Srbiji nedovoljno poznati. To nas dovodi do jednostavnog ali važnog pitanja:

Da li smo uradili baš sve kako bi naš biznis ili karijera bili uspešni?

Ako izdvojimo one iskrene glasove, čućemo jedno glasno NE!

A zašto je to tako? Zbog toga što i dalje nismo učinili ništa da odgovorimo na sledeća pitanja:

Da li ću ja biti jedina naivčina koja će dati TOLIKO para za TO?

Loša praksa premotavanja celog filma o značaju, benefitima i funkcionalnostima nekog novog znanja, tehnike ili metodologije na najbitniji deo, CENU! Ljudi još uvek percipiraju jedino ono što treba da ulože. Oni su nevoljni da uoče da li nešto može imati značaj za njihov poslovni uspeh, da li će to isto unaprediti njihovu organizaciju ili dovesti do osvajanja nove konkurentske pozicije. Nekoliko brojki sa valutom iza im zamagljuje vid do te mere da se plaše da donesu odluku. Izbora za unapređenje je mnogo. Bilo da se radi o projektnom timu, preduzetničkom poduhvatu ili multinacionalnoj kompaniji. Dovoljno je malo vremena da se pronađe i proceni pravo rešenje. Cena će onda predstavljati samo jednu od stavki investicije u sutrašnji uspeh.

Ja sam pametan. Pa, zar da verujem u ta pomodarstva?

„Situacija u Srbiji je takva kakva je i ne može se ništa uraditi da se to promeni. Novotarije, treninzi, edukacije su za one koji imaju previše para i vremena. Ja sam radan čovek koji sebi ne može da dozvoli takav luksuz.“ Ovo je, nažalost, česta matrica razmišljanja donosioca odluke koja u krajnjem skoru šteti jedino njegovom poslovnom uspehu. Prečesto se odvija onaj scenario gde je preduzetnik tvrdoglavo odbio da uvaži činjenicu da ga je njegov lični poslovni poduhvat prerastao. On ne vidi ono što je sam stvorio i odbija da profesionalizuje menadžment. Konačno, njegov posao se vraća na njegovu meru ili još gore, potpuno se gasi. Ovakva poslovna miopija ne ostavlja nimalo prostora za bilo šta što zahteva značajan iskorak u dosadašnjem načinu poslovanja.

To su odlične ideje – ALI ovo je ipak Srbija.

Najčešće, ako i odvoje vreme da razmisle o novim pristupima poslovanju, donosioci odluke zaključe da je to idealno, ali za neku Ameriku, Nemačku ili Irsku. Oni ne veruju u sopstveni i kapacitet svog poslovnog okruženja da usvojeno znanje bude primenjeno u praksi. Zgodno je tu poziciju učvrstiti i nekim primerom o kolegi preduzetniku, koji je svojim prodavcima platio trening od 30.000 eura a oni nastavili da rade po starom. Bez ikakvog kritičkog stava se zatvaraju vrata za neograničeni broj mogućnosti za bolje poslovanje. Samo zbog nekog lošeg primera, neke firme i nekih prodavaca.

Moji ljudi su zadovoljni. Oni ne žele promene. Zašto bih menjao ono što i ovako radi?

„Ljudi ne žele promene. To je polazna opasna pretpostavka velikog dela donosioca odluka u Srbiji. Svaka promena će ugroziti njihovo obavljanje zaduženja i na kraju će to dovesti do lošeg poslovanja. Oni ne zarađuju svoju platu učenjem već…„ Ogroman prostor za unapređenje poslovanja ostaje u potpunom mraku usled ignorisanja humanih potencijala organizacije. Spremnost i kapacitet zaposlenih da uče i da se razvijaju bivaju marginalizovani i prečesto zanemareni. Konačno, u tržišnoj trci pobeđuje onaj čiji su ljudi posedovali aktuelna znanja i čiji je menadžement hrabro držao proaktivni kurs.

Slepa primena znanja je neznanje.

U datim okolnostima, svaki lučonoša, koji je odlučio da se odvaži da iz mnoštva izdvoji ono znanje koje će usvojiti i primentiti, je od najvećeg značaja. Uspešni i manje uspešni primeri iz prakse mogu biti neonski pokazatelji pravca ka uspehu za sve one koji se pridruže. Osnovni princip je jednostavan: znanje koje usvojim primeniću u skladu sa okolnostima u kojima poslujem. Univerzalni principi se uvek tumače situaciono. Postoje kompanije koje su sve navedene zamke uspešno izbegle i prigrlile koučing kao jedan od načina da postignu vanredne poslovne rezultate. Predstavnici tih kompanija će se naći na jednom mestu, u drugoj polovini marta, u Beogradu.

Atria Group i Erickson Coaching International su protekle tri godine marljivo radili na afirmisanju koučinga kao značajne prakse koja može dugoročno unaprediti način poslovanja, kako velikih privrednih entiteta tako i onih malih i onih koji su u fazi inkubacije. Ove godine će se održati četvrta po redu koučing konferencija pod nazivom „Applied“. Atria Group je odlučila da se, nakon što je afirmisala sam pojam na prvoj konferenciji, naučno ga potvrdila na drugoj, praktično usmerila na trećoj, sada pozabavi značajnom temom uspeha implementacije koučinga. Vodeći se idejom da je svaki primer primene drugačiji i da je podela iskustva od velike važnosti, Atria je ove godine okupila deset referentnih kompanija koje će govoriti o tome kako su implementirali koučing u svoje razvojne projekte, koliko su zadovoljni rezultatom i kako će primenjivati koučing u narednom periodu.

Imajući u vidu da je svest o potencijalima koučinga kao tehnike poslovnog razvoja sve veća u Srbiji i regionu, ideja ovogodišnje konferencije je da okupi sve entuzijaste, nezavisno od stepena njihovog znanja. Poslovni ljudi, ljudi iz struke i svi zainteresovani će imati mogućnost da pored jedinstvenih slučajeva iz prakse firmi koje posluju u Srbiji, čuju i najznačajnije svetske predavače kada je koučing u pitanju: Marilyn Atkinson, Sally Bonneywell i Alla Kazajeva. Saznajte više na www.conference.erickson.rs